ИНТЕГРАЦИЈА РОМСКЕ НАЦИОНАЛЕ МАЊИНЕ У СТРАТЕГИЈИ РАЗВОЈА
8. 04.2010.
Поводом 8. априла Светског дана Рома, председник Градске општине Палилула упутио је честитку свим припадницима ове националне мањине. „Наша Општина, као једна од пет организација локалне самоуправе Града Ниша, веома одговорно ради на потпуној интеграцији Рома у друштву - истакао је председник Општине проф.др Игор Новаковић. Чинимо све, у границама наших надлежности, да нестану предрасуде приликом запошљавања, школовања ромске деце, остваривања здравствене неге и решавања проблема становања, да нема дискриминације по било ком основу. И даље, већина породица ромске популације живи у нехигијенским условима, на периферијама и неурбанизованим насељима-рекао је Новаковић.

Упркос чињеници да се проблемима Рома већ неколико деценија баве бројне светске владине и међународне организације, као и институције и политичари, њихов економски, политички и друштвени положај није се значајније побољшао на прагу 21. века. Овај „најстарији избеглички народ“, који је у сталном и у већини случајева, принудном кретању и сеобама, што симболизује и точак на њиховој застави, живи, углавном, на маргинама друштва.

Светски дан Рома 8. април, установљен је на Првом светском конгресу Рома у Лондону, одржаном од 4. до 8.априла 1971, када је усвојено и име народа Ром, што на матерњем језику значи човек. Ово је један је од ретких дана у години када се грађанство подсети на проблеме неке групе, укаже на тежак положај ове популације у земљама у којима живи.

Нешто касније основана је Међународна унија Рома која је одлучила да ромска застава буде плаво-зелена са точком у средини и химна "Ђелем-ђелем", а да сви дијалекти њиховог језика буду равноправни. Названи "последњим слободњацима", ромски историјски и животни пут обележен је масовним страдањем, прогонима и дискриминацијом.

Упркос чињеници да се проблемима Рома већ неколико деценија баве бројне светске владине и међународне организације, као и институције и политичари, њихов економски, политички и друштвени положај није се значајније побољшао на прагу 21. века. Овај „најстарији избеглички народ“, који је у сталном и у већини случајева, принудном кретању и сеобама, што симболизује и точак на њиховој застави, живи, углавном, на маргинама друштва.
Проблем њиховог недовољног економског развоја и неадекватног друштвеног положаја постао је један од главних проблема Европе, у којој, у готово свим њеним државама, где су и највећа национална мањина, живи око 12 милиона Рома. У Србији, према попису из 2002. године, има око 110.000 Рома, али процене стручњака говоре да их је између 400.000 и 700.000. По овом попису према националној или етничкој припадности, у Градској општини Палилула евидентирано је 3.435 припадника ромске популације, мада је овај број знато већи услед досељавања породица са Косова и повратком већих група из земаља Европе уније. Ромима је исте године законом у Србији признат статус националне мањине и сада је њихов положај институционално знатно бољи, али се у стварности због етничке дистанце и недовољне помоћи државе, која је због протеклих ратова и санкција и сама осиромашила, стварно није битно побољшао.